-Če­tvo­ro­čla­na po­ro­di­ca Nik­ši­ća­ni­na Igo­ra Ra­du­lo­vi­ća, ko­ji je in­va­lid, od ma­ja ne­ma ni­ka­kvih pri­ma­nja, a do ta­da bi­li su ko­ri­sni­ci ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce ko­je je iz­no­si­lo 150 eura mje­seč­no. Ra­du­lo­vić je 2004. go­di­ne ostao bez li­je­ve ša­ke, zbog če­ga ni­je u mo­guć­no­sti da ra­di i privrjeđuje svo­joj po­ro­di­ci u ko­joj je dvo­je ma­lo­ljet­ne dje­ce o ko­ji­ma bri­gu vo­di nje­go­va su­pru­ga. Ži­ve u iz­najm­lje­noj sta­roj ku­ću u se­lu Šu­me, a obje­kat je mal­te­ne u fa­zi uru­ša­va­nja. Pro­ble­mi su, is­ta­kao je Ra­du­lo­vić, na­sta­li pri­je dva mje­se­ca ka­da je iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad do­bio rje­še­nje u kom ga oba­vje­šta­va­ju da će MOP pri­mi­ti još za april, a da bi ga ubu­du­će imao mo­ra na­no­vo do­sta­vi­ti svu do­ku­men­ta­ci­ju.
- Pri is­te­ku sva­kog rje­še­nja o MOP-u iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Nik­šić bi me oba­vi­je­sti­li da tre­ba do­sta­vi­ti no­vu ka­ko bih na­sta­vio sa pri­ma­njem. To sam uvi­jek ured­no ura­dio i u rje­še­nji­ma bi mi pi­sa­lo da sam rad­no ne­spo­so­ban. Me­đu­tim, u po­sled­njem te re­če­ni­ce ne­ma, što je re­zul­ti­ra­lo da nam se uki­ne pri­ma­nje, a da me pri tom ni­ko iz Cen­tra ni­je oba­vi­je­stio ili upo­zo­rio da mi ne­do­sta­je ne­ki do­ku­ment, is­pri­čao je Ra­du­lo­vić. U Cen­tru su mu po­ja­sni­li, is­ta­kao je on, da mu u do­ku­men­ta­ci­ji fa­li pa­pir o „rad­noj ne­spo­sob­no­sti”, a u pro­te­klim go­di­na­ma toj usta­no­vi za­rad pro­du­že­nja pra­va na MOP uvi­jek je do­sta­vljao istu pa­pi­ro­lo­gi­ju. Pre­do­če­no mu je i, re­kao je Ra­du­lo­vić, da se „za­ko­ni mi­je­nja­ju, kao i si­ste­mi ra­da”, te da je tre­bao sam da se in­te­re­su­je o to­me, a pra­vo na MOP mo­že ostva­ri­ti na­kon is­te­ka tri mje­se­ca.
- Po­ka­zao sam ru­ku i re­kao da mo­ja ša­ka ni­ka­da vi­še ne­će iz­ra­sti, ali i to da ne mo­gu sva­kog da­na iz se­la do­la­zi­ti u Nik­šić ka­ko bih pra­tio nji­ho­ve za­kon­ske pro­mje­ne. Na sva­ki nji­hov po­ziv sam od­go­vo­rio, i ne znam za­što me sa­da ni­je­su oba­vi­je­sti­li, ogor­čen je Ra­du­lo­vić. No­vu do­ku­men­ta­ci­ju Cen­tru tre­ba da pre­da u sep­tem­bru, a do ta­da, re­kao je, po­ro­di­ca će pre­ži­vlja­va­ti od po­mo­ći nje­go­vih ro­di­te­lja što mu ve­o­ma te­ško pa­da. Ina­če, kao in­va­lid ni­je ostva­rio ni­ti jed­no pra­vo ko­je ga sle­du­je, a obi­la­ze­ći in­sti­tu­ci­je si­ste­ma sa­mo su ga, ka­ko tvr­di, sla­li od jed­nih do dru­gih. Za utvr­đi­va­nje pro­cen­ta in­va­lid­no­sti za­htjev je Za­vo­du za za­po­šlja­va­nje pre­dao de­cem­bra pro­šle go­di­ne, ali do da­nas ni­je for­mi­ra­na ko­mi­si­ja ko­ja bi o to­me od­lu­či­va­la. Ra­du­lo­vi­ći ni­je­su uspje­li da ostva­re ni pra­vo na tu­đu nje­gu i po­moć za nji­ho­vog ma­lo­ljet­nog si­na Vik­to­ra ko­ji je ope­ri­san, a u do­ka­znom po­stup­ku u Cen­tru su „utvr­di­li“ da dje­čak ne is­pu­nja­va uslo­ve za ta pri­ma­nja.
B.B.


Dom bez uslo­va

Ra­du­lo­vi­ći­ma je eki­pa „Da­na“ uru­či­la pa­ket sa na­mir­ni­ca­ma Ban­ke hra­ne, ka­ko bi im ko­li­ko-to­li­ko olak­ša­li iz­u­zet­no te­šku si­tu­a­ci­ju. Obje­kat u ko­jem sta­nu­ju odav­no ni­je za te na­mje­ne.
- Tu smo jer bo­lje i ovo sa­mo da ne „ka­plje“ na gla­vu. Ku­ća je gra­đe­na na tzv. iz­bi i ta­va­ni­ca se je­dva dr­ži. Ni­je bi­lo vo­de, pa sam uspio da spro­ve­dem jed­no cri­je­vo ka­ko bi su­pru­ga mo­gla opra­ti su­đe, ali po­tom vo­du sku­plja­mo u kan­te pa iz­no­si­mo na­po­lje jer ne­ma od­vo­da. Ne­ma­mo ni ku­pa­ti­la, ni ma­ši­nu za pra­nje ve­ša, pa gar­de­ro­bu sva­ko­dnev­no no­si­mo kod ro­di­te­lja na pra­nje. Po­ro­di­ca ko­ja nam je ustu­pi­la ovu ku­ća, da­la nam je i ima­nje na ko­ri­šće­nje, ali ga ja ne mo­gu ob­ra­đi­va­ti pa mi osta­je da ne­ko­ga mo­lim, ili da ne­ko­me pla­tim za šta ne­mam mo­guć­no­sti, is­pri­čao je Ra­du­lo­vić.